Savremeni trendovi poslovanja nameæu izvrsnost u svim segmentima. Inovacije i praæenje buduæih poslovnih tendencija su neminovnost i obaveza. Želeæi da vas informišemo, istražujemo za vas…

Buduænost bez papirnih novina

Svoju izjavu je pojasnio tako što je dodao da ne misli na online edicije papirnih magazina koji æe se svejedno pojavljivati na kioscima, veæ da upravo smatra da neæe biti novina i magazina koji æe se isporuèivati u papirnoj formi, te da æe se sve isporuèivati u elektronskoj formi. Ipak, donekle se ogradio rekavši da u principu to ne mora da se desi taèno za 10 godina, te da smatra da takva izjava stoji u fundamentalnom smislu, bez obzira da li æe do toga doæi kroz 8 ili 14 godina.

Nauènici naveli Mona Lizu da progovori

„Na osnovu portreta možemo stvoriti glas koji je veoma slièan glasu Mona Lize”, rekao je Suzuki. „Mi smo kreirali glasove mnogih poznatih ljudi koji su veoma lièili na originale i koji su korišæeni kao dubleti”.

Karta svakog individualnog glasa, poznata i kao glasovni otisak, jedinstvena je za svaku osobu. Suzuki kaže da je postigao 90 procenata poklapanja prilikom kreiranja kvaliteta enigmatiènog glasa. Donji deo Mona Lizinog lica je prilièno širok, a njena brada je šiljata. Veliki obim lica ukazuje na dubok glas, dok šiljata brada znaèi srednjevisoke tonove. Svemu tome nauènici su dodali i specifiènu intonaciju koju imaju Italijanke. Tim je takoðe pokušao da kreira glas Leonarda da Vinèija u vreme distribucije filma „Da Vinèijev kod”. Suzuki kaže da je manje siguran u njegovu autentiènost jer je radio posmatrajuæi autoportret gde je da Vinèi nosio bradu, skrivajuæi time oblik lica.

Suzukijev rad je pomogao u mnogim kriminalnim istragama jer može da odredi kom od osumnjièenih pripada glas snimljen na traci.

Amerièki nuklearni arsenal nadziraæe najbrži kompjuter na svetu

Vlada Sjedinjenih Država namerava da na nadzoru amerièkog nuklearnog arsenala zaposli najbrži kompjuter na svetu. Ministarstvo energetike navodi da æe ovaj super-raèunar proizvesti IBM koji æe ga i instalirati u vladinoj laboratoriji Los Alamos u Novom Meksiku.

 Uz nadzor nad nuklearnim bojevim glavama, kompjuter æe raditi i na rešavanju globalnih energetskih problema. U raèunaru koji je nazvan Roadrunner ugradiæe se i delovi koji su se pokazali uspešni u raznim video-igrama, saopštila je korporacija IBM. Sprava æe u jednoj sekundi izvesti hiljadu triliona raèunskih operacija – dva puta više od sadašnjeg najbržeg kompjutera koji je takoðe izradio IBM.

Buduænost je OLED

OLED (organic light-emitting diode) displeji polako poèinju da ulaze na tržište. Na „All Things Digital” konferenciji kompanija Sony predstavila je prototipove dva OLED displeja, oba meðu prvima u svojim kategorijama.

Hauard Stringer, CEO kompanije Sony, demonstrirao je rad OLED displeja velièine 27 inèa (nestandardna velièina). Nema previše informacija o specifikacijama ovog monitora, sem kontrasta od 1.000.000:1 i najave visoke cene, jer je monitor namenjen „high-end” tržištu.

Veæu pažnju privukla je demonstracija OLED displeja koji je tanak svega 0,3 milimetara (može se uporediti sa debljinom karte za igranje). Displej ne zahteva pozadinsko osvetljenje, a šuška se da bi rezolucija trebalo da iznosi 1024 x 768 piksela. Oba monitora u komercijalnoj prodaji naæi æe se tokom 2009. godine.

Detektor èistog vazduha u telefonu

U Japanu je veæ napravljen minijaturni ureðaj za detekciju èistog vazduha koji æe biti implementiran u mobilne telephone.

„Bilo bi dobro da lièni telefon može da vam ukaže koju kolièinu zagaðenja udišete tokom dana”, rekao je jedan od struènjaka japanske telekomunikacione kompanije NTT DoCoM koji uèestvuje u realizaciji tog projekta.

Ureðaj predstavlja fotohemijski detektor kvadratnog oblika stranice osam milimetara. Mnoštvo pora preènika osam nanometra „udiše” mikroèestice okolne sredine, a kvalitet vazduha meri se posebnim aparatom.

Reklama koja vas gleda!

Jedna marketinška kompanija iz Pariza razvila je tehnologiju kojom se analiziraju ljudi koji gledaju reklamne plakate! Na ove plakate, taènije bilborde, ugraðuju se minijaturne kamere koje skupljaju informacije, kao što su vreme gledanja u reklamu, ali i pol i starost posmatraèa. Prikupljene informacije se šalju u kompaniju a potom èuvaju u posebnim datotekama. Kamere ne skladište stvarnu sliku osobe pred plakatom, veæ na osnovu slike beleže kljuène informacije.

„Bilbordi koji vas gledaju” za sada se koriste u Americi, a cilj ovog neobiènog poduhvata je u tome što æe se ova tehnologija u buduænosti koristiti za digitalne displeje kako bi se odreðena reklama prikazivala „pravoj” osobi.

„Tinejdžeri ne gledaju reklame na kojima se nalaze slike frižidera ili automobila. Upravo zbog toga sledeæi put kad pogledaju u reklamu na bilbordu, ona æe na osnovu podataka koji prepoznaju uzrast i pol promeniti sliku na displeju i prikazati im nešto što bi ih interesovalo”, rekao je Džord Marfi, jedan od zaposlenih na ovom neobiènom projektu.

U Estoniji podignut spomenik NLO-u

U estonskom odmaralištu Pozimasu u prisustvu velikog broja meštana otkriven je spomenik nepoznatom leteæem objektu (NLO) autora Mati Jaksona.

Spomenik je isklesan iz kamena nepravilnog oblika i na njemu je utisnut natpis UFO. Prema reèima autora spomenik je podignut u znak seæanja na dogaðaj pre 12 godina kada je nad gradiæem proleteo nepoznati leteæi objekat, prenosi agencija Interfaks. Žiteljima Estonije èesto se priviða NLO. Tu je prvi put zabeležen u ruskoj imperiji sluèaj „Nebeske anomalije”. Posada nekoliko brodova je 1716. godine blizu Ravela (Talina) primetila objekat koji je leteo nasuprot vetru. Meðu oblacima upalilo se jarko svetlo i èuo prolamajuæi zvuk. Prema radnom zapisu kapetana Nikolaja Senjavina „sudarila su se dva oblaka takvom snagom i uz sevanje munja” da nisu mogli da gledaju. Prema reèima lokalnog ufologa Igora Volka poslednji neobièan sluèaj dogodio se 28. januara prošle godine. NLO je kružio nad selom Vajandu. Žitelji sela su, kada su èuli buku, izašli iz kuæa i ugledali disk preènika od 50 do 100 metara koji se udaljavao ka šumi. Na nepoznatom leteæem objektu bila su upaljena mala žuta svetla. Posle 15 sekundi leteæi tanjir se izgubio iz vida.

Crkve u Rusiji nude narudžbinu mise na Internetu

Kako bi zaradila nešto novca pravoslavna crkva je odluèila da se prilagodi zahtevima modernog vremena. Nekoliko pravoslavnih crkava i manastira u Rusiji na Internet je postavilo web stranice putem kojih nude moguænost naruèivanja mise za najmilije, prenose agencije. Sveštenici u manastiru Snamenski na istoku Rusije narudžbine za mise primaju i SMS-om, pod uslovom da njihova vrednost nije manja od 20 rubalja.

Postavljanje cenovnika crkvenih usluga na Internet uzburkalo je strasti meðu teolozima. Aleksej Osipov, profesor Teološkog fakulteta u Moskvi, smatra da ne treba tražiti novac za mise, nego apeluje na vernike da odu do najbliže crkve i sami se obrate Bogu.

Ekološka mašina za pranje veša

U poslednjih 15 godina u Velikoj Britaniji upotreba mašina za pranje veša porasla je za 23 odsto. Jedno britansko domaæinstvo u proseku troši 21 litru vode po ciklusu pranja, što èini 13 odsto njegove dnevne potrošnje, istièu u nevladinoj organizaciji „Votervajz” koja se bori za smanjenje rasipanja vode u Britaniji, prenose agencije. Tradicionalna mašina koristi oko 35 litara vode po kilogramu veša, ne raèunajuæi potrošnju struje koja je potrebna za zagrevanje vode i sušenje opranog rublja. U Velikoj Britaniji godišnje se proda preko dva miliona mašina za pranje veš.