Od lidera se oèekuje da bude uverljiv i pojavom i nastupom i da improvizuje ako treba. Poslednjih godina svedoci smo svojevrsne prekretnice u teoriji o poslovnom voðenju. Naglasak se sve èešæe stavlja na tzv. „voðenje iznutra”. Važno postaje artikulacija i izražavanje vlastitih iskustava, negovanje i otkrivanje lidera u sebi.

Velika se važnost pridaje nekim gotovo metafizièkim veštinama i pojmovima kao što su integritet, refleksivnost, introspekcija, emocije, duh, otvorenost novim iskustvima. Poslovno voðenje više se ne doživljava kao racionalna, politièki i moralno neutralna disciplina u kojoj lideri ostvaruju ciljeve na naèin objektivne i hladne ekspertize.

Taj se zaokret dogodio kao odgovor na sve složenije poslovno okruženje koje poèetkom novog veka uveliko karakteriše promenjivost i nestabilnost. Poslovni èovek za rešenjima poseže u podruèja koja su se poèetkom 90-ih smatrala banalnim i stvara novi pojam „bricolage”, koji oznaèava slobodno preuzimanje pojmova i koncepcija iz svih aspekata društvenog života (sporta, biologije, borilaèkih veština, psihoterapije, tehnologije itd.) kako bi se objasnili menadžerski pojmovi. Jedno od takvih rešenja je uro-dilo – povezivanje umetnosti i menadžmenta i u teoriji i u praksi.

Individualci u organizaciji

Meðu ostalim, izvor inspiracije modernog menadžmenta postali su razlièiti naèini scenskog izvoðenja. Nove generacije menadžera neposredno iz iskustava kazališta uèe kako nastupati na „organizacijskoj pozornici”.

Koreograf Mark Morris okarakterisao je sebe kao pravog autokratu u pozorištu sastavljenom od velikog broja kreativnih individualaca koji su antipod timskim igraèima. Morris ih je uporedio s mušièavim primadonama.

Autokratski stil naredbe i kontrole jedino je što može pomoæi da se kreativna tema profesionalno izvede. Sliènost s njegovim naèinom voðenja možemo uoèiti i u ostalim kreativnim organizacijama, npr. internetskim kompanijama koje zapošljavaju visokokreativne informatièke genijalce koji se teško prilagoðavaju organizacijskim strukturama.

Organizacijska pozornica mesto je na kojem lideri kao glumci prièaju prièu jedne korporacije služeæi se narativnim prikazom podataka ili prièajuæi o viziji i buduænosti sadržanoj u operativnim i strateškim planovima. To je mesto verbalne i neverbalne komunikacije, dijaloga ili monologa, drame, komedije ili tragedije. Dizajn i arhitektura organizacijske scene (velièina i odvojenost uredskih prostora, parkirališnih mesta, restorana i sl.) odrediæe u kojoj je meri prisutno hijerarhijsko ustrojstvo kompanije.

Scenski nastup u kostimu

Bitan su element, uz scenu i scenski nastup, i kostimi. Poslovna kultura odevanja govori mnogo o tipu kompanije i celokupne industrijske grane i stvara svojevrsni imidž koji kompanija predstavlja svojoj okolini – investitorima, deonièarima i ostalim spoljašnjim elementima firme.

Nije zanemarljiv ni doprinos eksperimentalnog pozorišta koje je u menadžersku edukaciju unelo pojam improvizacije. Improvizacija je jedna od veština kojom se podstièe inovativnost i kreativnost i ublažavaju posledice promenjive poslovne realnosti.

Jedna od glavnih odlika eksperimentalnog pozorišta, uz èesto izraženu društvenu poruku, jeste moæ improvizacije vidljiva u dijalogu glumaca i publike, izmeni uloga, aktivnom slušanju i moguænosti slobodnog izražavanja reèju i pokretom.

Glavni principi improvizacije su:

- informacija se nikada ne odbacuje i gradi se na tuðim idejama
- aktivno slušanje
- otvorenost razlièitim interpretacijama, razmišljanje bez prosuðivanja i slušanje instinkta
- tolerisanje pogrešaka i potpora bez osuðivanja drugih
- aktivna saradnja svih ukljuèenih u komad (publike i glumaca)

Umetnièka improvizacija u edukaciji lidera je:

- svesnost, budnost i pažnja usmerena na vlastito i grupno voðenje i liderske potrebe,
- zajednièko uèenje, što znaèi biti lider igranjem razlièitih uloga (uèitelj/lider),
- uèenje elemenata iznenaðenja,
- saradnja i dogovor u rešavanju problema na spontan i fleksibilan naèin,
- otvoreno izražavanje mišljenja o voðenju i liderima.