Zika.biz - Metode za prou�avanje budu�nosti

Home

Metode za prou�avanje budu�nosti

Predvi�anje budu�nosti se od samog svog po�etka razvijalo u dva smera: u smeru predvi�anja prirodnih pojava koje su od �ivotne va�nosti i u smeru predvi�anja dru�tvenih doga�aja.

Prema ovom prvom uo�eno je da je promena godi�njih doba periodi�na i da je u vezi sa polo�ajem odre�enih nebeskih tela. Npr. sunce porastom du�ine senke najavljuje dolazak jeseni i zime. Ta predvi�anja su uglavnom bila astronomske i metereolo�ke prirode. Tako je u starom Egiptu bilo od �ivotne va�nosti za �itav narod predvi�anje poplava reke Nila. Ponavljanje poplava moglo se dovesti u vezu sa polo�ajem odre�enih nebeskih tela.

Drugi smer predvi�anja odnosi se na dru�tvene promene kao �to su: napad neprijatelja, zavere, ubistva, bolest glad i sl. Proroci koji su predvi�ali odre�ene dru�tvene pojave u�ivali su veliki ugled me�u svojim narodom, pa su imali i sna�an uticaj na sudbinu tih naroda. Klju�nu ulogu njihovog predvi�anja igralo je posebno du�evno stanje u koje su zapadali, navodno pod uticajem vi�ih sila. Du�nost sve�tenika i proroka bila je da zapaze znak upozorenja, a zatim da ga pravilno protuma�e.

Osnov svakog prognoziranja je uo�avanje zakonitosti koje povezuju vremenski odvojene, ali i sadr�ajno razli�ite pojave i na osnovu tih zakonitosti predvideti kretanja budu�ih doga�aja. Iako je prognoziranje dugi niz godina bila puka izmi�ljotina vra�eva, ipak se prve ozbiljne privredne prognoze uo�avaju po�etkom 20. veka. Predvi�anje zaliha i potreba bilo je nu�no zbog razvitka industrije i trgovine. Koli�ine robe sve su ve�e, a dobra prognoziranja opsega prodaje rezultovala su manjim koli�inama robe na zalihama i manjim gubicima.

Vremenom je do�lo do stvaranja i razvoja prognosti�kih metoda koje su sada omogu�avale i predvi�anje kvalitativnih promena. Naravno, te metode su svoju prvu primenu na�le u privredi SAD, Velike Britanije i Francuske.

Postoji mnogo metoda za prou�avanje budu�nosti:

Projektovanje trenda

S obzirom da zavisi od metoda kori��enih za opisivanje trenda, projektovanje mo�e biti zasnovano na naprednim statisti�kim tehnikama ili jednostavnom posmatranju. Ovo nagla�ava razliku izme�u pode�avanja linije u istorijskim podacima, �to je mogu�e matemati�ki uraditi, i predvi�anja, gde ne postoje podaci sve dok se ne stvore samim predvi�anjem, pod pretpostavkom da �e se obrazac iz pro�losti nastaviti.

Uzro�ni modeli

Ve�ini nas modeli su poznati iz detinjstva u obliku modela automobila, Barbi lutki, medvedi�a, vozi�a ili, �to je naj�e��e, kompjuterskih igrica. Svaki od njih ima osobene crte koje podra�avaju karakteristike stvarnog sveta. Oni nisu potpune replike stvarnosti ali, s obzirom da predstavljaju odabrane aspekte originala, prepoznaju se kao njegova pribli�na vrednost. Upotreba modela u predvi�anju u�inila je mogu�im uvo�enje nekih slo�enijih pristupa.

Scenario

Metod scenarija zapo�inje priznanjem da je budu�nost nepredvidiva, ali i potvr�ivanjem da treba doneti odluke u sada�njosti koje �e imati posledice po budu�nost. Suprotno tradicionalnim poslovnim predvi�anjima ili marketin�kim istra�ivanjima, scenario ne samo da ekstrapolira trenutna kretanja, ve� predstavlja i alternatine slike budu�nosti.

Delfi metoda

Delfi metoda se zasniva na pretpostavici da je zbirno mi�ljenje stru�njaka koristan metod predvi�anja u odsustvu pouzdanih podataka na kojima se zasnivaju tradiocionalne metode predvi�anja. Ova tehnika nastoji da izvede nekakvu korist iz mi�ljenja grupe stru�njaka izbegavaju�i nedostatke koji su karakteristi�ni za njihov odbor.

Upravljanje odlukama

Upravljanje odlukama je alat razvijen za potrebe komercijalnog sektora kao sredstvo od kog kompanije mogu imati korist odgovaranjem na odluke u razvoju pre nego one dostignu kriti�nu razmeru. Ova metoda je zasnovana na brojnim pretpostavkama, uklju�uju�i i sposobnost identifikovanja tih odluka pre nego u�u u ustaljene tokove, kao i na verovanju da je ova rana identifikacija delotvorna.

Posmatarnje okru�enja

Posmatranje uklju�uje posve�enost na du�e vreme, tako da to bude kontinuirani proces u promatranju promena. Veoma je va�no da jo� na po�etku bude jasno za�to se uop�te uspostavlja proces posmatranja, nivo zahtevane uklju�enosti i kako �e rezultati biti upotrebljeni. �iroki spektar i spekulativni pristup se preporu�uju pre nego se odaberu najva�nije odluke koje �e se dalje razmatrati.

Procenjivanje uticaja

Drugi nivo procesa upravljanja odlukama podrazumeva istra�ivanje pozadine i procenjivanje potencijalnog uticaja na identifikovane odluke.

Brejnstorming ( genijalne ideje )

Brejnstorming se zasniva na dva principa:
- Osu�ivanje se odla�e u cilju podsticanja kreativnosti
- Po�eljno je �to vi�e ideja, a sve u cilju dostizanja kvaliteta

Kreativno izlaganje

Razumevanje uloge podsvesti u kreativnosti dovodi do razvoja tehnika dizajniranih da podstaknu opu�tanje svesne pa�nje i osloba�anje kapaciteta kreativnog izlaganja mozga. To su, kao i u brejnstormingu, suspenzija osu�ivanja i pasivna volja, su�tinsko osloba�anje i dopu�tanje da se dogode �eljeni fenomeni.

Zajedni�ko vizionarstvo

Zajedni�ko vizionarstvo je na�in da zajednica ili organizacija stvore viziju svoje budu�nosti koju �e svi deliti. U ovaj proces uklju�ena je �iroka grupa ljudi koji imaju udela u sistemu (stejkholderi), odabrana tako da pokrije ceo sistem � uklju�uju�i i ljude koji poseduju informacije, ljude na koje uti�e sve ono �to se de�ava i ljude sa autoritetom i sredstvima za akciju. Mi�ljenja svih u�esnika su podjednako vredna. Uklju�ivanjem stejkholdera u planiranje doga�aja pomo�i �e prilikom identifikovanja i anga�ovanja pravih ljudi.

< Prethodno		Slede�e >

[ Nazad ]

NEWSLETTER

Ukoliko �elite da Vam na e-mail povremeno sti�u novosti iz sveta nove ekonomije, marketinga i modernog biznisa, prijavite se na listu:

REKLI SU

�Najbolji na�in da se uhvatite u ko�tac sa promenama je da potpomognete njihovo stvaranje�. (Bob Dole)

ANKETA

Koji faktor najvi�e doprinosi uspe�nom poslovanju?

	upornost
	znanje
	snala�ljivost
	sre�a

MOJ IZBOR