U skorijoj buduænosti, Androidi (Android je robot napravljen tako da izgleda kao èovek, za razliku od ginoida napravljenog da izgleda kao žena) u fizièkim i elektronskim oblicima biæe integrisani u naše društvo kroz raznu upotrebu u svakodnevnom životu. Roboti æe izražavati funkcionalne emocije i rasuðivanje. Napredni Androidi æe izgledati veoma slièno ljudskim biæima i ispunjavaæe uloge u trgovini, zajednici, sportu, vladi itd.

Robotska efikasnost i preciznost æe promeniti proizvodnju, medicinu, putovanja u svemir, istraživanja, industriju i zameniæe ljudsku radnu snagu. Industrija robotike æe postati multimilijarderski svetski biznis, i stvoriæe mnoštvo novih karijera i poslovnih prilika. Interesantno je da æe ljudska biæa usvojiti Androidska poboljšanja kako bi postigli nadljudske sposobnosti.

Poslovanje u buduænosti, ne æe biti zamislivo bez Androida. Oni æe razviti veštine koje su superiornije u odnosu na ljudske prirodne osobine, a sve u cilju kako bi ispunili potrebe specijalizovanih poslova. Takoðe u domaæinstvima se oèekuje velika pomoæ Androida koji æe pored obiènih i stalnih poslova, kao što su spremanje, èišæenje, posluživanje, èuvanje, biti programirani i za prenos znanja, vaspitaje i pomoæ kod dece, pažnju i negu starijih osoba itd.

O „obiènim” robotima nema potrebe nešto posebno govoriti, jer su veæ uveliko zastupljeni u industrijama, vojsci, nauci itd. Danas roboti u Japanu èiste ulice od snega tako što „jedu” sneg i pretvaraju ga u kocke leda koje vrlo precizno slažu pored puta. Naravno da ti roboti rade bez pomoæi ljudi i programirani su sa najveæom preciznošæu i pažnjom po ostale uèesnike u saobraæaju.

U upotrebi su roboti pomoæu kojih se èiste oluci na kuæama ali i oni koji imitiraju pacijente na fakultetima stomatologije i na kojima se studenti uèe da popravljaju zube. Takvi roboti imaju identièni oblik vilice i zuba sa ugraðenim senzorima umesto živaca, ali imaju i moguænost da komentarišu i „jauèu” ako ih zaboli popravka. Sa takvim robotima-pacijentima je prevaziðen problem koji se dešavao kada je u pitanju obuka buduæih stomatologa i njihovih, s razlogom, bojažljivih i nepoverljivih pacijenata.

Meðutim, u buduænosti æemo se suoèiti sa ozbiljnim etièkim, bezbednosnim, i društvenim pitanjima zbog naših robotskih kreacija. Južna Koreja je veæ odluèila da donese Etièki zakon o robotima (2007) kako bi spreèila njihovu zloupotrebu od strane ljudi, ali i obratno.

Ovo i nije èudno kada se ima u vidu da ta zemlja smatra robotiku jednom od najnaprednijih industrija i predviða da æe do 2020. godine svako južnokorejsko domaæinstvo imati robota u kuæi, a da æe do 2018. roboti obavljati rutinske hirurške intervencije.